Жена

А Био

Кад је после заћутала, каже јој: — то ће бити нешто лепо; ви умете тако лепо да преповедате.

— Обећајте ми, да ту приповетку нећете никад преповедати никоме. То је само приповетка. Можда се никад није ни догодила, али тек, да је не причате даље.

— Нећу.

Мало је ћутала, дубоко је уздахнула, па онда отпоче: Била девојка, имућна и имала више просиоца. Управо не може се ни рећи за све, да су били просиоци. Кад су јој ти људи наглашавали у разговору да би волели с њом да поделе живот, ил слично, она је то увек пречула.

— То је било већ самном и с њом, помисли Сима.

Било је неких, који су јој се можда и допали. Али се она бојала, да оно могу бити тек празне речи, које су јој говорили. Да њих не мами друго што. И хтела је да се увери... Да испита, имају ли ти људи поноса у себи.

— Ах! помисли господин Сима у себи. А она му тада причаше даље своју историју. Није говорила имена, мало је искретала прилике, али је он све разумео.

Кад је довршила прелете га погледом као муња и обори очи.

— Ах сад разумем све! кликну он и пољуби је право у уста.

Она цикну! За бога јесте ли полудели, на сред дана и на сред улице.

— Та видите да нема никога, каже јој он, а ако је баш ко и видео, нек иде до ђавола.

Она пође нагло кући, а он с њом. Кад су већ били близу њене куће он је запита: — Како је са чика Мирком2 Он је њенога оца звао чика Мирко.

— Идите па га питајте!

Кад стигоше до капије, каже јо|: Збогом! Мало сам збуњен. Ал од кад сам порастао нисам ни једну жену пољубио у руку, осим моје матере. Сад ћу вас! И већ је било готово.