Жена

230 ЊЕНА

О нашој исхрани. (По савременим начелима.) 17 Зеље.

Када лиснато зеље, на прилику спанаћ метнемо у лонац, а не додамо ни најмање воде, брзо ћемо се уверити колико ће се течности накупити у лонцу. То је она вода која се у спанаћу налави у врло великој мери, као п у сваком лиснатом зељу (30— 929). "Животиње које се хране од лишћа и зеља не морају пити воде; на пример ако се бели зечеви хране само од, веља, не пију, али ако их хранимо са семењем морају пити. Слично је и код људи с тога они који пате од шећерне болести треба да једу много зеља. И здрави људи могу лети да се сачувају велике жеђи ако једу много зеља, јер код зеља је и то добро, што вода из зеља не улази од једаред у желудац него постепено, п онда се желудац не претовари, као што то бива када пијемо многу воду пли друга пића. У случајевима болести које не трпе многу воду, као код срчаних болести и код склерозе у артеријама, лиснато зеље врло је добро.

Међутим је повнато да у лиснатом зељу има мало хранљпвости. Има 2 највише 4%/. Има 6—10%, угљених хидрата 1—1:/,9, шећера и око '/,%, масти. Но има на жалост и дрвених састојака те стога не можемо ив веља употребити потпуно и оно мало хранљивости што има. Осим тога губи се п кувањем један део хранљивости, и на тај начин зеље као храна необично је слабо.

Алп добра страна зеља и није хранљивост, него ми употребљујемо зеље, што има у њему много хранљиве соли. Тако има на пример у зеленој салати врло много кали и гвожђа. Када сагоремо зелену са У наћићемо у њеном пепелу 81'%, кадија, и близу 5,7 гвожђа. Због многе хранљиве соли у зељу утиче ке лено веље јако на крв а исто тако и на мокраћу.

Да се корисне соли у лиснатом зељу не изгубе, потребно је да се то веље на згодан начин кува. Ако