Жена

ЋЕНА 231

кувамо тб зеље у води, а нарочито у чистој води у којој нема соли, онда ће таква вода из зеља извући корисну бб. И када ми још одлијемо ону воду, као што то по некад бива, онда од зеља имамо веома малу корист. Најбоље је када при кувању употребимо такве лонце као што су на пример „Волфови“ где зеље при кувању не долавп никако у додир са водом него са паром. Ако то не радимо, онда треба веље по енглеском Вачину „динстовати“. У Аустро-Угарској готбви се зеље са мало воде п много запршке што је такође добро, јер се онда корисне соли не изгубе у великбј мери. Правилно готовљење у толико је важније јер од тога зависи колико ће хранљивости у опште наш желудац извући из веља. Јер ако један део пропадне услед рђавог кувања, а други део из истог "уврока не свари наш желудац, онда остаје врло мало онога због чега једемо зеље. Од највеће је важности да равно веље пре употребе добро оперемо, јер на лишћу зеља има веома много бактерија и нечистоће сваке врсте. А ако неко при јелу нађе зрнце песка, није ни то пријатно. Нарочито је потребно да салата коју некувану једемо буде веома пажљиво опрана. Са нечистим зељем можемо да унесемо у себе јаја од гљисте што може да шкоде. Зеље иначе повољно утиче на радњу црева и предупређује пл бар умаљава заптивеност. Још су у старо доба преписивали лековитост зељу, а и нова наука се тиме слаже, Зеље има и то добро својство, што може да увуче у себе многу маст, што јако појачава хранљивост зеља. Рђаво својство код неког зеља, је у томе што надима, нарочито је то код кеља. А сада да пређемо по Др. Лоранду на поједине врсте зеља.

Спанаћ.

Од лиснатог веља долави на прво место спанаћ. Њега наш желудац лако варп, али само онда када га употребимо ситно исецканог. Спанаћ лако бојадише, па га стога употребљују п за бојадисање чорбе. Спанаћ може да упије много масти. Чувени француски романсије Александар Дима волео је спанаћ, кувао га је сам својим гостима, и доказивао је да је спанаћ