Жена

ЋЕНА

Засја име силних осветника, Све то пало, ал' није пропало, Већ из црног гроба засијало.

Турци грдну раку ископали,

У њу свога цара покопали,

Онде им се пола војске свали, Што остало, много се не хвали, У тој борби што је Турчин снов:о А зове се крваво Косово, Туркиње би могле да се хвале, јер су свака по два сина дале .. А два лоша, могу на Милоша.

Усред клања, турског халакања, И спомена, Христова имена, Ни за часак нису звона стала, Тужна звона и силна клепала, Са црквених кула и звонара... Гаврани се у гомиле збили, Ко облак су небо. замаглили... Од тутњаве силних оклопника, Од тутњаве силних коњаника, Потресло се поље и планина, - Док све покри црна помрчина. Све покрила. И крваве токе, И крваве реке и потоке,

И све поста црно, црно, црно, Бог претрно и ђаво претрн:о.

Тако беше оног првог дана, Косовскога боја и мегдана. Страшно беше, ал: не најстрашније И ужасно, не најужасније.

ж 5

Првог дана крв се руменила, Другог дана ватра црвенила. Што не могли Турци да развале, Да поруше, то сад ватром пале. Горе цркве и горе дворови,

са аи а

|