Жена

Пера. — Да како! Мица. — Е, баш ми је то мило! Пера. — Ја вам још унапред могу посведочити да

никада ви нећете бити та, која ће икада упасти у ма каку погрешку...

Мица. — Али, по чему ви то тако судите 2

Пера. — Ви сте од сваке погрешке заштићени неком чудноватом префињеношћу ваше учтивости, једном несравњивом племенитошћу душе..

Мица. — Али да не бисте ишли ми даље, тражећи којекаке ситнице, реците ми сада, молим вас, јесам ли ја икада наспрам вас баш тако осетљива 7

Пера. — Баш никада!., На против, ви врло радо и са највећим стрпљењем слушате мој говор, па ма чега се он тицао! Према њему ви сте свакада и сувише милостиви! Ваши одговори на његова питања су пуни скромности!

Мица. — Међу тим, добро се сећам да сам вас отоич увредила и задала вам велику муку. услед које сте морали страдати,

Пера. — Јесте, имате право: једино онога часа осетих да сам био заиста несрећан! Али не говоримо више о томе: то је сад прошло.

Мица. — У сваком случају, кривица је била до мене. Хоћете ли ми опростити што сам вас била тако немилосрдно напала 2

Пера. — Коме ћу другом пре, ако не вама..

Мица. — Хвала вам! Сада сам се тек уверила да сте ви мој прави, истинити пријатељ, једини мој пријатељ !

Пера. — Али, докажите ми да ви то искрено и мислите,

Мица. — Шта ће устребати — за тог

Пера. — Поверите ми вашу будућност... ваш живот: венчајмо се!

Мица. — Овога часа, као да сањам о свему томе!

Пера. — Ох!

Мица. — Причекајте !

Пера. — Али шта вас то приморава да се толико предомишљате >

Мица. — Драги мој Перо, да ли се ви још спомињете

свију мојих принципа, о којима сам вам отворено говорила мало пре Пера. — Чини ми се као да их и сада још слушам.