Жена

302 ЈЕ НАА

је животиња интелигентнија тим већма осећа 60лове, а већ код младих телади можемо видети како неће да иду на кланицу кад осети крв друге телади. Код животиње коју лагано убијамо и мучимо наступа страх и њихове жљезде луче сокове који су шкодљиви по наше здравље.

Др. Лоранд који је специјалиста у овом пред- | мету бележи о риби ово: Најбоље можемо сварити свежу рибу, а највећма нам прија печена и пржена риба, јер услед кувања риба изгуби још више од својих укусних сокова но што изгуби месо Зато је боље рибу готовити путем испаравања (динствовати). Риба која се на диму суши исто је тако лако сварљива као кувана риба, али усољена риба која се на ваздуху суши није тако сварљива. Пола килограма кесеге сварује наш желудац од прилике за 27, сата, а исто толико бифтека сварује наш желудац за преко три сата. Харинга је најтежа риба, јер наш желудац треба четири сата док је свари. Осим беланчевине има риба корисних минералних соли, а по неке рибе имају доста фосфора. "Слана риба тешко се вари и они који пате од бубрега неби требало да је једу.

Рибе се у опште тешко држе, а нарочито масне рибе (дебеле) које већ за један дан имају покварену маст која се ужеже. То бива нарочито "код јегуље и пастрме које су управо и најбоље рибе. Што је свиња међу животињама то је јегуља међу рибама. Живи у брљи и све једе, стога се много више може препоручити пастрма која није ни пола толико масна ко јегуља. Пастрма јеу великој мери хигијенска риба, њу много употребљују у Карловим варима код болесника.

Често је риба јефтинија од меса, и тешко је разумети мен је сиромашнији мање једу. Истина је да риба не сити толико као месо, управо желудац не осећа после рибе толику ситост као код меса, али што се хранљивости тиче пролазимо са њоме тако исто као са месом. Осим тога треба имати на уму, да беланчевина из меса шкоди онима, који пате од бубрега, џигерице и костобоље, него што