Жена

ЖЕНА 301

О нашој исхрани.

(По савременим начелима).

у. Рибе.

У нас се рибе много мање једу но што би могло бити. Ми обично претпостављамо у риби друго месо, а у риби можемо наћи исто толико хранљивости као у месу. На примеру штуки иу гргечу има више беланчевине него у неким врстама меса. Месо у рибе је нежније од меса, и сам је желудац много лакше и брже вари од меса, што је са здравственог гледишта од великог значаја. Само треба имати једно на уму, да риба треба да је свежа, јер она не може толико да се држи као месо. Најбоље је кад је једемо још истога дана.

У календару „Жена“ од 1913. године ми смо већ донели како се распознаје свежа риба од устојане, а овде ћемо то укратко поновити. Код свеже рибе су кврге свеже, црвене, месо је чврсто и еластично. Кад свежу рибу притиснемо прстом, траг од прстију брзо нестаје. Свежа риба потоне у води. У рибе која није свежа, кожа је црвенкаста, очи су јој упале, шкрге бледе и жучкасте, месо увело. Кад их притиснемо прстом остаје подуже времена траг. Натруле рибе заударају и пливају по води. Устојаној риби хоће кадгод продавци да обојадишу шкрге са крвљу или бојом од аналина. Но аналинске боје су црвеније од крви и теже се могу опрати., У топлим данима мање је добро јести рибе, и ако нису свеже може да наступи чаки тровање. Најбоље је када набавимо живу рибу и закољемо је пре но што је скувамо. У нас је обичај да се риба не коље, односно не умртви ударцем по глави, него је живу парају, па се праћака још у тепсији. То је пре свега варварски обичај а осим тога риба боље прија кад је не мучимо.

Др. Лоранд написао је расправу о томе како је већ и са нашег здравственог гледишта потребн да животиње на што човечнији начин убијамо. Ш