Жена

300 ОБН

ипак сићушна да би добила вашу лепу реч за процену књижевних прилика наших пре стотину година, онда за одбрану стогодишњега сећања имам да вас подсетим на бриљантне дарове које нам је доба од пре једнога столећа даровало.

Година 1813. дала је Српству великога песника Његоша!

Година 1814. даровала нам је славнога Панчића и знаменитога песника „Смрти Ченгић-аге“ Мажуранића! Е, преко таких се дарова заиста нема шта више тражити — и ја већ чујем ваше усклике:

— Њима вечита слава, а времену које их је дало и слава и хвала!

МУДРЕ ИЗРЕНЕ.

Да је ова или она мода била смешна, увиђају људи тек онда, кад је та мода умрла. ж Што већма подижеш нос, у толико ће те свет лакше вући за нос.

: Где срећа осване, тамо већ преноћи и завист. ж Кажу да је врло лако пробудити завист. Није истина.

Завист никад не спава. ж

Хоћеш ли да знаш, у ком часу почиње твоја несрећа > Онда, кад немаш више завидљиваца. ж 5 Лака ти била црна земља! То би требали да довикујемо новорођенима, а не мртвима. 23 Здрав има стотину жеља, болесник само једну. = Лако ћеш познати човека, ако добро пазиш, кад се смеје и шта му је жалосно.

ж

Врло је жалостан онај, коме је све смешно.