Жена

БРЕ НОСА 299

= " ж

Конац дело краси...

Зато сам и ја оставио да на самом крају овога говора, у част поштованим слушатељкама својим, саопштим, да се ове 1814. године навршује, такођер стогодишњица од како се у српској књижевности први пут јавља женскиње, јавља Српкиња, с пером у руци — као књижевник.

Год. 1814. наштампана је у Будиму „Совјет матерни“, књига коју је за васпитање српске омладине написала Јевстажија тл. Арсићка. Она се као девојка звала Диншићева, а удала се за Саву пл. Арсића. Колико је уважење уживала код српске омладине види се и по томе што јој је Григорије Јакшић, поета онога доба, испевао Оду, „јако до ниње первој списателници сербској“.

Рад јевстахијин није само на томе остао али је овде реч само о појавама које су се збивале

пре сто година...

ж - ж

Погледамо ли на нашу књижевност пре сто-

тину година очима статистичара — онда видимо да је у три године, о којима говоримо, највећа књижевна жетва била у години 1814. — дакле опет

и у том погледу једна стогодишњица!

Јер докле је год. 1813, изишло свега 16, а год. 1815. свега 26, дотле их је год. 1814., ма и мало надмашила: штампано је у њој 31 књига.

Тај, минијатуран број према данашњој књижевној производњи нашој, био је ипак напредак, јер је било мало раније година када се за 365 дана није написала ниједна књига српска! |

Стога част књижевној жетви нашој пре стотину година!

ж ж ж

Поштовани слушаоци, мој је говор готов. ја вам захваљујем на пажњи — а ако вам се учини

да су саопштења која су вечерас овде изнесена