Жена

ЋЕ НА 831

је, ал неда Мара. Знате да је строга у томе. Не могу противу њезине воље, јер шта ће иначе бити.

И сви се окренули против Маре. Добацују јој у очи: Ко си тии шта си ти2 Ко је тебе поставио за тутора нашег2 Ако се теби мили да толико штедиш, нами се не мили. Ти ћеш постићи још то, да ћемо те омрзнути као душманина. А буде

ли да не може друкчије и да им попусти, и онда

још више ради но пре.

Дошло је време берби. Један пријатељ њихова оца позвао их је у виноград. Код њега је лепо, али је ставио услов ил' да дођу сва деца ил' ни једно. Мора и Мара. А Мара за љубав њихову остави послове и оде. Двоје најмлађи одвезли су се још раније, а четворо старијих одвешће домаћин, али тек после подне, кад Мара посвршава најпотребније послове.

Он је кочијашио. Пут је водио уз брдо, које је било доста стрмо. Домаћин је чешће узимао бич

у руке, па је онда узвикивао: Напред Лизо! И увек је добила Лиза по ушима. Мара која је седела до њега упитала га је: Зашто ви чико (а сва су га деца звала чиком) увек ударате по Лизи, а по Рози никада. А она као да није гора од Розе.

Домаћин сместа заустави кола. Окрете сеи другима, да га боље чују, па каже: — Пита ме Мара зашто увек ударам по Лизи и њу гоним, а Розу никада

— Па јесте, кажу и они други. И ми смо приметили, да целог пута вичете само: Хајде Лизо; . напред Лизо:

— Е, зато сам и зауставио кола да вам то кажем и растумачим, када још и то не знате. Лиза је мој најбољи коњ, а она Роза је доста полења. Пробао сам ја и њу мало по ушима, али не помаже. Запамтите децо, добар кочијаш увек удара по добром коњу и њега гони напред. Тако то иде свуда · у свету. — Хајде Лизо; напред Лизо!

Мара је схватила намеру, обори главу и поцрвене као крв. А деца остраг у кола, ништа нису

2