Жена

386 – РАТЕСНОА

— Нећеш ти отац умрети. Нећеш ти нас оставити. Не смеш.

— Морам.

Мало после је пита: — Зашто си радила све сама 2

— Милило ми се!

— Није требало.

Кад би пред зору, видело се по њему -како се нагло гаси. Али његови изгубљени погледи, разведрише се за тренутак.

— Маро! — Има доста дуга. Мораће се ште-/ дити. Ти Маро. После је пита: — Волеш ли да се удаш2

За бога отац, како ме то питаш. Каква удаја. Имам других брига.

јесте! Ако се ти удаш и оставиш их, сви ће пропасти.

Нећу их оставити! И она виде по њему, како му лакну. Осетила је, шта га мучи на самрти. Ако их она остави сви ће пропасти и све ће пропасти. А то је осетила и она. Не, не, мислила је у себи, ја их нећу оставити.

Кад се сви збрину, ти ћеш добити златан венац. ја видим твоје сватове велике, у твоје сватове доћи ће и цар. Он има на глави круну... Ал' какви то вуци урлају око наше куће... Шта ће они туг Отерај их.

Више није долазио к себи.

=

Од ово доба био је у кући један роб, незаробљен. Али роб, коме као да се то ропство МИЛИЛО.

Она је радила још више од пре, још је доцније легала, а још раније устајала. На своје задовољство није ни помишљала, једино се трудила да угоди деци. Али то није могла, јер је хтела да штеди и да им очува. Док је отац живео, деца су је јаче слушала, а сада су хтела да она слуша њих.

- Тутор, добар пријатељ очев био је човек млак. Кад навале деца на њега, а нарочито старији мушкарац, он каже: Не марим, ја бих попустио; ваше