Жена

342 ЋЕ Н'А

Бумбар тек зуне, па једва си се тргао да видиш шта је, а њега већ нестало.

На лединама чује се блејање оваца и лаких јагањаца, измешано са монотоним звекетом клепетуше на воћкоши и тужним звуком танке фруле пастирове.

Свуд свежина, свуда бујност, свуда радост.

Здравље се подмлађује. Живот се рађа...

П.

И по кућама и двориштима све је живо. Погледајте само где, год хоћете.

Мало-мало, па тек испадне које чељаде из куће, па хита на бунар да се испљуска свежом водом из кабла, па онда прекрстивши се похита за својим послом.

Из штале се чује, како покуцкује чешагија о јасле; кочијаш чеше коње, па истреса чешагију. А коњи уживајући чупају сено, па га журно жрнају својим снажним зубима, да је милина слушати.

Тамо опет око свињца читава галама. Храњеници пуштени из обора навалили на домаћина, који прти на рамену велику мерицу окруњених кукуруза на кртол да их нахране, па да га сруше.

„Ајда!“ виче он из све главе и гура их и туче час једном, час једном другом ногом, али — ајак! свинче као свинче, насрће са свију страна, да једва човек одмиче. Тек кад једвице стигне до валова и почне сипати у њих кукуруз, оставе га, па навале халапљиво на валове гурајући се непрестано једно пред друго уз цику и дерњаву.

Подајнице ено су већ на врх испуста, па одмичући полако, непрестано блеје и погледају, хоће ли им бојтар отворити врата, јер једва чекају да изађу на пашу.

На шору пуца бич говедаров, а домаћица журајиво измуза и последње млазове из вимена у ведрицу, преко које се бела пена већем прелива, па да одреши и истера нахрањену краву пред говедара, јер се ето већ и дечица окупила око ње, па кењкајући вичу: