Жена

346 РОК НОА

Простак лупа, а јадни медвед игра унаоколо час лакше, час брже, дакћући и мумлајући на све већу радост и грају дечју. Кад и кад тек зариче својим громким гласом мислиш земља се затресе, а закрвављеним очима само пресеца газду и кога год погледа. Деца онда мало затрепере очицама и по мало се измичу натраг. Али у тај мах госа муне медведа у трбух оном мотком тако, да јадна животиња боно зајечи, па се спусти на све четири шапе; ну кад му госа приђе ближе, опет се исправи и наставља игру даље.

Док медвед још није стигао пред кућу где су се зауставили, лежало је на сред дворишта грдно. чобанско псето потрбушке, па наслонивши главу на предње шапе, мирно је дремало. Али кад зачу ову грају и ону чудну лупу и мумлања, узнемири се мало, па час по час тек малко зичкиљи на капиџик, али се не помаче с места. Ну кад медвед појаче замумла, он се узврпољи, прогледа на оба ока, а горња му се усна малко уздигне, па лако подрхтава; а преко снажних вилица, кроз беле и оштре зубе зачу се:

— Хррр — мррр — режи немирно и слукти пажљиво.

А кад се оно медвед громко продера, доста му би; подиже главу па — не да лану, већ зави, за-

урла не скидајући погледа са капиџика. Најпосле се предомисли, па се диже и тромним касом оде у гувно и леже у буњу. Као мисли: „овде је сигурније.“ -

„Дед сад, Мартине, покажи нам како ловац, нишани кад хоће да убије тицу препелицу“.

Док му то говори, наднесе му крај од оне мотке мало над очи, на што се медвед у часу сроза на земљу и извали на леђа, опруживши све четири шапе у вис. Циганин му тутне мотку у шапе тако: да му један крај прође кроз шапе мимо главу. Нишани као бајаге.

Деца ударише у смех и запљескаше рукама.

Да, али није било свима у тај мах до смеха.

На оџаку тамо преко пута случајно се била.