Жена

ЖЕНА 347

зауставила рода, подигла једну ногу у перје, а кљун турила под крило па дрема. Али кад се ова граја пред њом заустави, истури кљун преда се и хладно посматраше шта се догађа.

Ну гле сад белаја! Медвед се наједаред сроза на леђа, па дохвативши ону мотку нанишани управо на роду; тако се барем њој учинило.

„Шта ће ова неман сад2“ помисли рода, па спустивши и другу ногу доле, подиже мало главуи обори оштар поглед уз кљун на медведа и малко промешкољи крила.

Али кад Циганин дохвати мотку натраг, а деца пренуше у смех и затапшаше, забаци и она кљунину чак преко леђа, као да се заценила од смеха. онда тек заклепала кљуном весело. Тапше му и она...

„А сад нам покажи, Мартине, како стара бака меси хлебац“, то говорећи тргне за ланац, нашто медвед падне на све четири шапе, па с оном кобном батином подиђе под њушку медведу, па како он батину полако љуља, тако медвед диже и спушта главу и предње шапе. Меси хлебац.

„Е, де нам још покажи: како се нова млада стиди“. То рекавши тресне Циганин мотком о земљу медведу испред њушке, нашто се он мумлајући исправи. Циганин повлачи полако батину према десној шапи горе, а медвед је склања и полако диже у вис, док је најпосле не заустави више очију о Бидитсе. т

Сви се насмејаше на то, па чак и оно двоје што тамо под дудом на јендеку непрестано тихо разговарају, готово рећи шапућу.

„Врашка животиња!“ рећи ће девојка смејући се.

„А да“, одговориће момак, па промену штап, на који се био ослонио, под другу руку, па окрену главу на медведа. Али се опет убрзо окрете девојци, па ће јој рећи:

„Дакле, хоћеш ли доћи зацело довече тамо 2“

„Доћи ћу!“ рече запурено девојче.

„Али немој да ми дођемо, а ти —“

„Кад кажем да ћу доћи, онда ћу доћи!“