Жена

ЋЕ ТЕРА 311

осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи. Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник. Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насењеника. Властела гооподари нису знали границе својој самовољи. Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна. Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно о самовоњно, да се то данас једва може замислити.

Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени по работама. И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда. Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу. При рекама и вировима или рибњацима насељени су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и госдодара Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду псари, који ће одгајивати и лову учити псе, и соколари, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова. И сад се по имену села Соколари или Соколовци или по грчком фђеракари види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи. И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови. Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја. Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на