Жена

370 МБ А

У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој. Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје. Ово последње је узето из византијског права: оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама. Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере. или брата, или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.

Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека. Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду. Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.

За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила. Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца. По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу. Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем. По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили. Дим се почео дизати око несрећника и гушити га. За тим га је почео лизати пламен. Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио. Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину. Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле сеи свет није почео разилазити.

Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна“.

А како је био живот народа у оно добар То нам писац описује овако:

„У време у коме се збива наша приповетка, у Србији,