Жена

_ ЖЕНА "=. Би

Први пут га видех, како се насмешио. Па онда рече: — Не знате ви, шта је сермија. Ново перо можете увек купити, ал кад мени пропадне једном сермија, никад више.

— Ал колико ја знам, ви имате жену. Она ће вам већ надгледати сермију.

— Жена2! узвикну он презриво. Шта ће жена, шта може жена и шта зна жена2! Замислите само: дућан, виногради, њиве и друга економија. Не уме ни да се макне.

— Колико сте времена ожењени њоме

— 25 година.

— Па како онда не уме да се нађе>

— Код мене она држи кујну. Није улазила ни у дућан. Имам млађе за дућан. Па шта је тек економија.

— Ал нисте ваљда ни ви све сами узорали, окопали и покосили>

— Ал ја управљам, господине мој, управљам. Она не зна где ја поручујем еспап, не зна за моја плаћања. Књига о томејеу мојој вертхајмовој каси; жена је није ни видела. А та је књига толика, да би се од ње поплашила. Шта зна она, кад је време орању и другим пословима. И зар ће њу млађи и надничари слушати. Она је за кујну, а кад пропадне сермија, пропашће и њена кујна.

— Пе бојте се. Неће баш све пропасти одједаред. У сваком рату мора бити и рањених, па нека мало буде рањена и ваша сермија.

Ухватио се за главу, хукао је и отишао, али ми је после чешће долазио. Увек је почињао с тим, како. ће полудети. Видеће те, да ћу полудети, а није право. И зашто да полудим 2!

— А ви немојте. Ко вам каже да полудите2! Па ваљда не иде ни код вас све стрмоглав.

—- Ха, сад сте изустили праву реч. Све иде стрмоглав.

— Пише ли вам жена 2 Питам га.

— Пише!

— Па шта пише> 2

— Жена ко жена. Шта ће писати. Њојзи је ДУ

Е 1