Жена

5 |

Једна мајка испратила је на бојиште мужа, друга брата, трећа сина, а четврта сву тројицу. И ту мајка — као оно Јевросима — тврда срца била...

Измирила се с приликама, јер уздаси не враћају стара, боља времена, и прешла је на дневни ред и рад.

Кад поплава поплави старо, добро, досадашње поље и'огњиште, тражи се ново и подиже се ново; поплава је ту, а мајка се уједанпут нашла на новом, необрађеном земљишту. 'Промена ју је ова кренула да размишља и приморала је, да се добро прикупи.

У колико је мислила о онима, који су далеко од ње, у толико је више мислила о кући и огњишту, о себи и својима, о свем и свачему. И мислила је, шта ће после бити.

И досад се мајка није извлачила од посла, а сад управо она предњачи у свему. Спало је слеме на теме. Није мислила, да она све то може и није ни сама знала, да жена има тако снажне мишице.

У жени се појавила досад притајена умна и телесна снага човекова. И сад се доказује у правом смислу речи, да кућа заиста стоји на жени.

Пе треба ређати, шта све жена уме и може. Видимо то сваки дан. Кад смо кадгод видели, да жена тера кола и кочијаши, ми смо се смејали и ругали јој се. А данас је то нешто обично. И видимо данас много шта друго, и то нас нимало не буни. Гледамо и дивимо се, јер ни сами нисмо знали, шта лежи у жени.

У најтежим приликама уме да се нађе, па је често спретнија и умешнија од мушкарца. Запазила је, да се рат не води само у бојној линији, него да се цео свет ускомешао и ратује све на свету, као што оно лепо вели велики песник Његош:

У њ ратује душа са тијелом, У њ ратује народ са народом, У њ ратује човјек са човјеком, У њ ратују дневи са ноћима, У њ ратују дуси с небесима.

У том комешају мајка ради у кући и чува породицу, ради на земљи, води занат, тера трговину. Уме да се нађе и у звању и води га.