Жена

—

о ни

20 ЖЕНА

са — гробова мојих милих... баш као што би хтела да макнем ову гомилу бола са груди ми... А ти вејеш... вејеш... Непрестано. Исто, као онда. А ја зурим у ту белу трепетљаву тарабу, која се спустила од неба до земље и плачем тихом боли усхићења.

Мајчино срце.

Јесте ли загледали у мајчине очи, данас, у ово мутно доба>

Јесте ли завирнули у мајчину душу и одмерили откуцаје срца њена

Очи бистре, поуздане, оштре као никад досад: кадгод само прелете преко њих капљице, чисте као роса, а у њима се преливају и купају сунчани зраци.

Душа ведра, прокушана дневним тегобама, прекаљена свима страхотама; у души јој огледа се нада у будућност. ;

Срце чисто, пуно осећаја за сваког више, него за себе, повукло се у себе и стегло; каткад само куца. и куца, и онда опет подлегне уму и разуму.

Жена прегорева оно што јој је најдрагоценије. И онда нема ода шта да преза.

Премишља о оном што је преживела, мери прилике и неприлике, разрачунава са собом и види, да живети мора, те решава, да се хвата са сметњама у коштац.

Настаје борба, какве није било; настају дани, каквих људи ни историја запамтили нису. У њима се рађају мисли, тежње и нерешена питања, која потресају читаву куглу земљину.

Па зар ту жена да остане у страни2

>

Први дани светскога заплета били су пуни страхоте. за свакога. Женска душа је те дане нај јаче осећала. У добри час — таки су били само први дани.

~ Бр “~ Ри - ни