Жена

96 ЖЕНА

одазваше. Па зато сада не доносим резултат, јер нисам задовољна њиме.

И док су се неки стисли (изузев оно неколикотрговаца, који ову ствар помажу својски) — дотле код сиротиње наилазимо на бољи успех. И човеку се мили, кад види, да људска срца нису отврдла још, да људска душа скрива у себи много светлости, па блесне, кад је хора. На колико осећања и човечности сам наишла само, радећи за ову ствар по Салајци. Дивни су наши ратари, кад их озари дело милосрђа, љубави, дужности!... Дивни су наши свештеници, кад са олтара проповедају: „љуби ближњег свога, као самог гебе“ и кад делом пример дају! Дивни су наши учитељи народни (и учитељице, професори), кад делом докажу, да су то заиста! Дивне су жене наше и мужеви, кад своја осећања делом остварују! Дивна је омладина наша, тај мелем наших рана — дивна у свом осећању дужности. Кад је видех у једној седници. онако бројно искупљену, са очима пуним осећања, очекивања, жеље за радом, надом на успех, страхом. да није доцне... кад је видех пуну Вере Љубави и Наде — пуну младости... ја осетих, да оживљавам, да ћу оживети са свим.

Хоћу да кажем својим сестрама — у месту и на страни, свугде — неколико речи... да им ставим свима на душу ово: Будште праве мајке тој сирочади, коју узимате. Не очекујте у њима анђеле, него: — обичну децу. А деца су свуда иста — има добре, има и неваљале. (Та, знамо по нашој рођеној деци!) Немојте се дакле одмах разочарати, ако вам се што не допадне на њима. Ако погреше — поправите их; ако не знају — поучите их; ако нагињу злу — посаветујте их лепим, па ће бити боља. На децу утиче блага реч. Не теретите их послом, који није за њих — дајте им рада према њиховој снази. МИ даномице: им сладите рад. Та деца нису научена на рад —