Жена

ЖЕНА У 5

као што наша беше — па све то сахранити и. "живити и даље... то је могла само мати, која своју децу воли и жена, која свој народ воли; то је могло учинити створење, које је своје рођено срце чупало и своју душу мучило, да убије у себи све своје лично, да се одрекне себе за увек и да живи за друге... Да, ал то је врло тешко било. Јер сво биће моје, сва младост моја — цротестоваше! (О, Боже, та ја сам тада тек почела живити: 4 године беше тек прошло, како сам се удала!)

Па ево шта хоћу на твој данашњи рођендан, да тражим од тебе: хољу реванш. Хоћу да и ти у свакој прилици себе савлађујеш. (Ја сам ти о том већ говорила, како Толстој вели: у сваком човеку је: човек и животиња и тешко оном, ко пушта, да животиња над њим господари...) Јер ко год не уме себе савлађивати — што је права животиња. А хоћеш ли ти то да будеш» М ако хоћеш — ја нећу. Јер ти мораш бити још боља, него сам те ја замишљала; ти мораш са твојим братом остварити и све оне снове и наде, "које сам полагала на ваша два брата... а то нећеш моћи, ако не будеш знала владати собом, ако не "будеш могла свако зло у себи савладати. Ато мораш моћи и знати. Чујеш ли: мораш!! Јер иначе нећеш бити достојна да носиш име свога честитог тате, нити заслужујеш љубави мамине.“)

= (Ово занимљиво писмо није писано за новине. Оно је приватне природе: управљено на малу госпођицу Милицу Симе Лукина Лазића. Због васпитног смера, који се огледа у том писму, измолили смо то писмо за „Жену“. Пр. ур. |„ кене +)

Мисли из дугог времена.

Брак је страховито дуга и несносна ноћ, ако крај постеље тне светли кандило љубави.

=

Живети на припеци љубави несносно је ономе, ко се не склони у пријатну хладовину брака.