Жена

Када сам им испричао потанко у чему је ствар, госпођа Стана ми испрва не рече ништа, али се развика на господар Симу: — Грешниче тешки! А. што се смешкаш и кривиш, као да си добио на лутрији >!

Он погну главу, а она се окрете мени: — Јелте господине, то са две жене тицаће се само оних, који се од сад буду женили.

— А не госпођо, рекох ја. И ко је већ ожењен има права да попуни број.

Она се и опет развика на мужа: — Што се још увек смешкаш тако потмулог! ТЋелавима, седима и онима, који су прешли већ 50 година, зацело неће бити дозвољено да држе две жене. А код тебе је мој несретни Симо све то већ наступило. Јел тако господине» — Бога ми госпођо, кажем јој, тешко ћете имати право. ИМ до сад нису гледали ко је ћелав, седи прешао 50 година. Чак. и онај од 100 година имао је права женити се. Кад буде сваки имао права држати 2 жене, и онда му нико неће истраживати, је ли већ. ћелав.

— Па то би било страшно. Узвикну она.

— Можда и не би госпођо. Ја се надам, да би господар супруг био толико предусретљив према вами,. да узме млађу, па да ви будете старија у кући. Она би вас онда слушала, па и њега.

— Не би та никога слушала! Завапи она. Он би слушао њу. Ја сам се само тако удала, да будем једина жена моме мужу. Да су ме питали: хоћу ли у харем, ја бих пре умрла, но на то пристала.

— Истина је, рекох. Али ако би ипак узаконили...

Она ме прекиде: — (Онда нами не остаје друго, него да молимо господа бога за лаку и благу смрт.

Она уздахну; он се још увек задовољно и пакосно смешио ... Ја јој захвалих на обавештају, њему на. смешкању, које тако много каже. Био сам већ у авлији, али сам сасвим јасно чуо, како му довикује: — Турчине!