Жена

а О 213

Није потрајало дуго, па је отпочела да меша и нешто, да гунђа. У почетку нисам могао ништа да разумем, тек на крају по неку мисао: Росо, покапај босиљак, да нарасти у славу бога; шево распевај лето, да вечито траје; пчело заслади људе, да им утрну за навек зуби,

Затим је ућутала и обе руке у вис подигла.

Погледао сам и неотице на сито. Да смешне ствари! Боб је стајао до боба. А кад сам боље размотрио, била је то права правцита слика.

Коњаник се успео на коња да устрели у вису орла.

Чисто ми је се кожа најежила, особито кад је отпочела слику, да тумачи.

А кад је готова била, дрмнула је сито и лево и десно. За тренут па се друга слика појавила.

Чобан напуштен од стада свога, гледа у даљину.

И опет настаде одгонетање. Све ме је зној од муке пробио, о ·

ест пута је мењала и то у трену најтајанственије фигуре.

Напослетку сам јој рекао, да ми је доста. Био сам узнемирен. Нисам могао тога часа јасно да видим. А нисам се никако хтео дати завести. Зато сами желео, да престане.и да што пре изађем на свеж ваздух. .

Али господине, то је тек почетак, имајте. мало стрпљења. Изнећу ја вама и друге ствари.

За час па је створила на собном зиду са црном кредом читаво гудо — саме војнике на хиљаде, где једно друго касапе.

тој слици нисам тражио, да ме обавести. Њен смисао је био за свакога јасан. | |

Нема сумње, Сида врачара је била богодана вештакиња. Умела је и сликом и речју, да узбуни срце човечије. А ко је најмање попустио живцима својим, допао је за навек у њене канџе. |

Такво је било моје мишљење, кад сам се за неколко минута опет нашао на пољу.

Др. Живко Продановић.