Жена

ЖЕНА 21:

за славне славопоје и јуначке подвиге, оне су то, што чине да се венци лаворови жању; драмским песницима жене су — ја не говорим о присутнима — све од мале до велике: претворнице, охоле, сплеткуше, 34видљивке, лажљивке до крајности, сујетне, без осећаја, с ужасном логиком. Жено, слабост је име твоје! Погледамо ли мало дубље у песничке побуде, које су изазвале те погледе и схватања о жени, видећемо, да потичу из себичних разлога основаних на љубавном осећају. Песници, особито љубавни, ако су __код свог љубљеног створа имали љубавног успеха, | "хвалили су чар свег женског бића; напротив ако нису имали успеха, обасули су вас женски род руглом и омаловажавањем, ма у ком облику песничког стварања. Песници, опевањем женске лепоте и то само телесне лепоте, занемаривши душевну лепоту, понизили су жену на додуше мало опасну, но милу играчку одраслој, мушкој маторој деци. Драмски песници, који су толико извргли руглу жену и толико ју омаловажавали, чинили суто стога, да прикажу како су светли мушки челични карактери и да оно мало махна што имају мушки потичу од жене; свако зло од жене је. Замислитг, шта би жене имале да кажу о тим светлим челичним мушким карактерима, када би оне писале драме, те изнеле све мушке махне у правој боји! Сликари су својом вештом кичицом овековечили женску и телесну и душевну лепоту; тако Леонардо "да Винчи својом „Џокондом“.

Милон, чувени грчки вајар, чија је драгана Хлора "изгубила женске врлине, крио је свој бол и тешку тугу своју резао у хладни мрамор, да створи Хлору, ону своју чедну Хлору, и тиме овековечи све добре "и зле стране у жене. | ! Оно што су песници пропустили, да проуче душу и ум жене, то су предузели филозофи, па као што су песници ради својих себичних циљева обасипали женску телесну лепоту сувишним хвалама, тако су из "истих разлога филозофи, људи махом ружне спољаш_вости, обасипали женску душу и ум као и лепоту нео_ правданим грђењем и куђењем. Велики немачки фи-