Жена

218 ЖЕНА

лозоф и женомрзац,. Артур Шопенхауер вели: „Жен тај род нискога раста, уских плећа, широких кук и кратких ногу, назвати лепим могао је само полни нагоном заслепљени људски ум. С више права, н лепим, могао би се женски род назвати ружни Према Шопенхауерову схваћању, жена је по св расту велико дете т. ј. чини неку средину изм детета и правог човека, а што се ума тиче, Остају целог свога живота деца и увек виде са оно, што им је најближе. Фридрих Ниче полази негалантности према женском роду још даље, а ш даље тим горе: „Жена треба да је играчка, чиста глатка као драги камен, обасјана врлинама једног света који још није ту. Ваша нада треба да бу „Дај ми да могу родити натчовека!“ „Ти идеш женама Не заборави бич!“ Лав Н. Толстој вели, д је жена препрека чедности, а по своме опредељеј одређена да рађа грешнике. Сви поменути погледи схватања филозофа потичу из сујете и из разочарања Шопенхауер колико је био велики филозоф, толи и сујетан човек, њега је јако болело што му је ма била списатељка и никако није хтео признати, да од ње баштинио наклоност према књижевности и ф лозофији и у колико је она више волела "мушке, толико је он више мрзео женске. Ниче се разочар у госпођици Лу-Саломе. Лав Толстој као официр н правио је силних дугова, а жена је после имала гл вобољу, како са дуговима, тако и са силном децо те је велики песник и филозоф био мало под „п пучом“, отуд то његово нерасположење према жен Државници, дипломате, који држе, да сваки ци оправдава свако средство, сматрају жену као згод средство и играчку за најсебичније државне и пол тичке интересе. И нећ у најстарије доба видимо, је жена, као средство, играла видну политичку улог Подсећам Вас на Јеврејку Јудиту, која је одруби главу војсковођи Олоферну и спасла Ветулију. средњем веку, а и у новијем правило је, да је же! зато ту, да нам децу рађа, а не да се меша у по тику; да је зато ту, да када у љубавном заносу 3