Жена

ЖЕНА

195

Гута жабе и скакавце, Траву једе и краставце,

Нит се скита, нит се коти,

Тај нам фелу не срамоти. Велика је у тог душа, Голубијег он је лика, Ми у њему задобисмо Праведника, испосника.

Нек му сваки с поштовањем

Нокте љуби, шапе мази; Претеча је наше феле, Он ће да нас преобрази. На тај начин временом ће И курјаци постат славни, Имаћемо испосника М човеку бити равни. А курјаци они други Мудраца су послушали, Па претечу, испосника, Из све душе поштовали. А испосник и даље је Своје мане вешто крио, Другима је завидио,

у себи говорио: Шта од мене бити неће2! Измислише да сам бољи, А испосник ја сам посто, По невољи, не по вољи. Скакаваца, краставаца, Радо бих се ја отресо, Али шта ћу, немам зуба, Па ми тврдо овче месо. Ал ни други нису бољи,

Јер притворност и њих креће,

Сви бајаги поштују ме __Ал ни један замном неће.