Жена

ЖЕНА

Насловву улогу имала је Вера Др. Косте Хаџи. Глумила је изврсно. Ванредно добра је била и Маћеха Ленкица Ралетић, исто тако истакли се врло добром игром и Вера Миросављевић, Вера Марковић, Вера Долга, Мирјана Гајин, Олга Француски, Меланија Капамаџија, Босиљка Замуровић, Љубица Вучковић, Јелка Хаџић, Иванка Хаџи. Исто тако су н мушкарци били на висини и нису ништа узмакли од девојака. Приказ им је био смишљен —- кретање им је било сигурно: Једном речи сви беху_ мали уметници и уметнице. Царевића је давао Часлав Алексије вић, дворјанина Милутин Ружић а витезове Милош Јанкулов, Небојша Монашевић, ловце Јован Ђорђевић, Марко Вилић, пустињака Рорђе Рушкуц, Петар Туроман „човека“ а Александар Могин просјака. Сва су деца показала да умеју, да могу и да хоће да се заложе свом снагом да успех буде што сјајнији и тосу у пуној мери постигла. Публика је са пуно пажње пратила приказ и бурним пљескањем дала знак своме задовољству. А да све то тако сјајно испадне уложиле су много труда „наставнице госпођице Јулка Ћурчићева и Дана Томићева као

и наставник г. Ђорђе Петровић. На чему им много хвалг, 'На крају морамо још споменути и игру „Голубица“ која је уметнута у једном чину. Одиста беле голубице играле су дражесно, са пуно лакоће и грације и ми смо уживали у њиној игри. Али ипак би више волели да су нам голубице "беле место тог лепог балета приказале једну фигуру из Секолске веџбе, И тамо има поред гипког савијања тела, лепих покрета, пуно грације, па и за око лепе слике. То би било нами ближе и српскије.

Крвави светски рат. Милош Токалић и Соња, Каја Вуковићева-Каћуна. Из песама „Без Слободе“ издавачка књижара Рајковића у ћуковића Београд. Цена 1. динар.

Милан Г. Ћурчић. Мозанк сонети из Тополе, Сарајево "Земаљска штампарија 1919. Цена 1. динар или 2 круне.

Мала Библиотека 202—4. Кнут Хамсун. Сањало. Приповетка. Превео Ђорђе Пејановић, Издање М. Ђ. Ђурђевића

Ђеоград— Сарајево 1919.