Жена

ЖЕНА 197

Дал је дете било „сретне руке“, или је марљиво примило науку учитељеву, доста то, чега се год машило, све му је процветало и листало.

— Шта је тог пита га отац.

— То је мој мали баштованлук, тата, одговара поносно Атанасије. Види како се све зелени. Као рај! И сад је Атанасије говорио први пут родитељима, да би волео учити оне школе, где се деца уче цвећарству и баштованлуку.

_ — Ко ти је казао да постоје такве школе> пита га отац. |

— Казао ми је господин учитељ.

Када се отац састао са учитељем, каже му: како сте господине за бога, могли оном мом дериштету, усадити у главу руже и печурке. Хоће да буде баштован. Молим вас избијте му то из главе, јер ја већ не могу. |

Учитељ се правдао. Није моја задаћа, да ја избијам деци из главе оно, нашто имају вољу.

— Ја хоћу да направим од њега судију, каже отац.

— Знам ал дете плаче, кад о том говори. Каже, да ме метну за цара, нећу да будем. Хоћу да будем. баштован,

— Па зар ја да раним ту његову бубицу > пита отац2 _

— Зашто да не2 каже учитељ, то је чист, занимљив, рајски посао. А и уносан је. Знам баштована који имају и трипут толику плату као судија. И знам баштована који раде своје баште, па на малом комаду земље више заслужују од економа, који обрађују десет пута толики простор.

___ Отац Атанасијин заврте главом и рече: кад већ хоће у зелену струку, нек сеје жито, диже винограде, или макар нека гаје марву, јер ми живимо поглавито од хлеба меса и вина, а салату и зелене „цушпајзове“ оставимо другима.

___ Сва очева напрезања, беху узалудна. Ал није хтео да иде до краја, јер је увиђао, да дете не иде никаквим неваљалим путем. Пустио га је да сврши економску школу, па онда још нарочите течајеве из цвећарства и баштованлука.

=>