Жена

ЖЕНА | 961

Не гледајте ме сад. Долазим из истражног затвора где сам провео 7 месеци и 12 дана. А обим тога шта је у оно доба протутњило преко моје главе... -

И сад ће доћи ред на гђу Бланку. Дошло је сасвим изненада. Код њене матере и тетке нашао сам стан. Скроман стан, мали стан, из авлије. Ко ће још на то трошити много.

'Кад сам се уселио, тек трећи дан имао сам част видети госпођицу. Могу вам казати тачно, на минут. Преклане, 12. октобра, у 2 сата по подне. Јоргован затвори своје очи, и паде у севдах. И тек нешто касније дође му снага да продужи:

Г. Стева не треба да буде увређен. Ал он и сам признаје, да гђа Александра не може очарати од првог погледа. А Бланка, моја Бланка је у лицу бела као снег. Коса кестенаста, очи плаве. Није ни одвише велика, ни одвише мала, таман као што треба. Ал крој! Да је видите морали би као сви други, који је виде, да затворите за часак очи, јер се друкчије не може. А Србин кад је види, мора уз то помислити: Чедо моје, ко те скроји, све ти лепо стоји.

Она је са њеном матером и тетком дуго живела, у Оравици, и њу су звали: Оравичка Венера, Венус. Њу су искали трговци, лекари и судије, Мађари, Власи, Чивути, Немци. У њу се заљубљивало све, без · разлике вере и народности. О њој је њена тетка казала :

_ Мег зје ејата! ћаћ сезећп, Коплђфе ће мећЕе мадегзђећ п.

Наравно, ви разумете шта то значи. Ја сам то, молићу, овако превео: Ко јој виде образ бво, Тај јој није одолео. | · Мислим, да сам добро превео. Шта! Слободно, ал добро.

Госпођица Бланка носила је и мењала је у оно "доба, као и доцније, три фризуре. Све три су јој ванредно доликовале. За час тек нестане и док се окренете, враћа се, сасвим друкчије очешљана. А код све три фризуре, провуче црвену пантљику. Црвена пантљика је ванредно доликовала њеним фризурама.