Жена

'262 ЖЕНА

Ја мислим господо лепота није мачији кашаљ. Лепота се не може наћи ма где на улици. Лепота је дар божји. И бог на сваки начин не одликује са својим даром ма кога. Зато, где је таква лепота тамо мора бити и мудрости. А гђца Бланка могу слободно рећи, блистала је у мудрости. За сваку туђу реч имала је заклопац, у сваком послу урадила је увек оно, што је најпаметније. Њена ју мати није никад звала друкчије него „премудра СОоломонка“, а њена тетка никад друкчије, него Сафо. Као што ће вам бити познато, то је име једне грчке мудрице, спаситељке. ;

А та тетка била је нешто сасвим ванредно. Уопште цела породица била ја особите памети. Та тетка, имала је неког далеког. рођака, обичног селског попа, и он је њеном помоћу и памећу дотерао до кардинала. Мед нами буди речено, она му је састављала и придике, са којих се одмах у почетку онако силно прославио. А моја Бланка у свему је личила тетци. Могу рећи више је личила тетци него рођеној матери. И ја сам господо моја, можете ми слободно веровати и ако је тешко веровати, освојио ту ванредну девојку.

Немојте мислити да сам се докрао до њеног срца поклонима. Боже сачувај. Ја сам у оној кући научио што се приличи и шта је тако и манир. Такт и манир дозвољавају да млад човек поклони девојци, познаници само мало цвећа бонбона и књигу. Друго, часна девојка не може примити од млада човека. Кад. сам се мало боље упознао са гђицом Бланком, расправљали смо ја и њена тетка ту ствар ошпирније. И тетка је признала, да млада девојка може примити од младића изнимно, ал само изнимно, рецимо шешир, рукавице, ципеле, али хаљину нипошто, а бела рубља. још мање, јер би се тиме осрамотила, или бар доказала да не зна ни шта је такт, ни шта је манир. Ја сам гђци Бланки доносио кад-кад шећера, шешир, рукавице, цвећа. То су такозвани дискретни ПОКЛОНИ. ·

Истина, ломио сам се да учиним и оно крајње,

_ али до тога није дошло. Тетка гђице Бланке поверила ми је, како у вишим круговима, наравно и опет изнимно, има начина да се младић увери, како осећа

'