Жена

ЖЕНА ћ | 268

госпођица према њему. Он јој пошље скупоценији поклон, најбоље дијамантски накит. Само је та ствар веома Тугаљива. Ако девојка не врати дијаманте, онда је његова, срце му је њено отворено и може јој · бигурно закуцати на врата. Али ако му врати поклон, онда то значи „збогом за навек“, јер после јој не сме више на очи. Од недрагог је онакав поклон. смртна увреда.

Ја нисам смео. Стајао сам већ неколико пути пред златаревим излогом. Једном сам већ ухватио бис за кваку, ал нисам смео. Зар ће девојка као што је Бланка, примити од мене дијамантски накит и тако рећи обећати ми своју руку. Зар она коју су просили толики доктори, богаташи и судије, без разлике вере и народности, и која их је све одбила. И то их је одбила са једним лењим, а то се каже, са _ једним ноншалантним покретом руке. И зар ја такву "девојку смртно да увредим, па да јој не смем више на очи. Учинило ми се понекад, да ме тетка њена храбри, бодри, подстрекава, јер ме је могу рећи од првог тренутка заволела као сина свога. Али ја нисам смео, никако нисам смео помислити и веровати, да ме госпођица Бланка може онако до крајности усрећити.

И сад да видите господо, шта може у једној ствари која је пуна нежности, љубави и песништва, да произведе клање једног сасвим обичног свинчета. Код једног мог друга клали су свинче, и у вече приредили свињску даћу. Био ми је то друг коме сам кад год и ја штео-шта учинио и морао сам отићи. Нисам никад марио да после вечере тумарам ван куће, а од кад сам становао код гђице Бланкиних, нисам ни једном по вечери одлазио. Још кад сам полазио на вечеру, приметио сам на погледу госпођице Бланке зебњу, слутњу, као кад сестра брата отпраћа у крвави бој. Но зар сам смео им помислити, да је она мене ради била онако тужна. | На свињској даћи једва сам што окусио. Љубав није гладна. Али је може се рећи жедна. Нарочито кад човека мори љубавна неизвесност. Кад сам погле-

дао на сат, запрепастих се. Три сата.