Жена

338 ЖЕНА

О васпитању.

Свугде и на све стране често се данас говори и расправља о некој обнови данашњега друштва. Снет жели и нада се, да ће настати ново доба, и то доба боље и срећније од данашњега и досадашњега. Чине се и покушаји, да се остваре идеали великих мислилаца, филозофа и научника, који су већ од вајкада премишљали и замишљали, како да се преуреди овај живот и свет, па да сви људи булу подједнако срећни и задовољни. Но све ове лепе жеље и покушаји нису досада донели онај успех који се очекивао, јер се није мислило на то, да се ново доба може постићи само потпуном друштвеном обновом. Као што се од старога градива не може ништа ново начинити и створити, тако и ново друштво, ново доба може постати само са потпуно новим људима. Нови људи пак не могу више бити садањи нараштај и садање покољење, него само будући нараштај, млађи, омладина. Нова се "омладина међутим мора створити, мора васпитати. Јер ако хоћемо да створимо таку људску заједницу, тако друштво, у којем ће и појединац и множина и целина бити срећна задовољна, онда морамо пре свега и ми сами да се приближимо идеалу морално усавршенога човека. А такав човек може бити само васпитањем те стога и морамо у првом реду тако да васпитамо децу и омладину. Морамо их научити и навићи на то, да све звање умење и рад свој уложе у службу заједнице. Морамо их начинити способнима и вољнима, да остваре идеал благостања целога друштва и човечанства, будући да се само у такој задовољној заједници добро и заправо задовољним може осећати и појединац. МИ важност васпитања баш и лежи у томе, што оно не бива само ради појединаца, ради јединке, него и ради целине, ради целога друштва. Према овоме онда стоји и да је дужност васпитања не само појединаца него и дужност целога друштва.

Намеће нам се сада питање: шта је заправо васпитање. Ово је једно од најтежих питања, које од. вајкада занима човечанство и умове људске. Јер про-