Жена

ЖЕНА 5889

тив васпитања се најчешће греши, а ти се греси опет најтеже свете. Примери рђавог и слабог васпитања, на жалост, толико су чести и познати, да их не треба нарочито набрајати и истаћи. Људи понајвише греше у васпитању због необавештености, лакомислености и недовољног“ осећаја дужности. А што је права сврха васпитања 2 Васпитање није ништа друго, него једино жеља, брига и старање да од свакога појединца, нарочито детета, постане човек ваљан, човек на свом месту и користан члан друштва и државе. Васпитата дакле значи: усадити у људе осећај људскога достојанства и друштвених као и човечанских дужности. И према томе је и васпитање двојако: оно мора бити појединачно, васпитање појединаца и опште, васпитање друштвено. Појединачно васпитање састоји се из неговања и развијања телесних и душевних особина и врлина. Стари Римљани су већ имали пословицу: да само у здравом телу може бити и здрава душа. Ово колико је позната толико је и тачна тврдња; јер заиста у нездравом и болесном телу ни живци не могу тачно и складно вршити своју дужност, па дакле ни мозак не ради добро, а ни душа човечја тада не може бити здрава. Стога треба не малу пажњу обратити, нарочито док су деца мања и у растењу, да им тело буде јако развијено и здраво. То се пак може постићи здравом храном, чистоћом, чувањем од назеба и озледа и довољним кретањем, игром, гимнастиком. Но важније још јесте неговање и развијање душевних одлика. У обичном говору ово се назива стварање карактера. А карактер или карактеран човек је онај, који стално има пред собом и стално тежи за вишим моралним законом и идеалима. Ти пак морални идеали јесу: вечита, највиша истина, вечито највише добро и вечито, највише лепо. Мотиви, подстреци који подстичу човека на остварење тих моралних идеала јесу или осећајни мотиви, као саосећај поштовање, љубав и верност, или разумни мотиви, као уредност, правдољубље, разложност и истинољубље. Но и они виши морални идеали, и ове моралне побуде, моралне врлине имаће стварнога значаја и сталнога успеха у

#