Жена

340 - _ ЖЕНА

животу човечјем само онда, ако се још у раноме детињству усаде и развију у души човечјој оне две душевне силе, које треба стално да раде и које морају стално да покрећу цео душевни и морални живот, а то су осећај воље и осећај дужности. Сваки човек мада носи у себи урођени нагон за одржањем, дакле осећај себичности, који му је потребан у животу, у борби за опстанак, ипак зато има и дужности према заједници, према другим људима. Које и какве су то дужности и како ће их испуњавати, на то се човек већ од детињства мора васпитавати. Но при томе он мора имати и узоре на које ће се угледати, а јака и развијена савест мора му при свакоме делу и раду бити неумитни судија. Па ни то није довољно, јер се у човеку мора развити и осећај хотења, јака и чврста воља. Треба већ децу васпитати тако, да оно што морају изврше са вољом, па ће доцније и у животу вазда са вољом и снагом испуњавати своје дужности. Онај који је свестан својих дужности према себи и према другима, тај ће имати и воље да их извршује. И такав ће онда и да саосећа са другима у невољи, такав ће знати да поштује друге, и имаће љубави, верности и искрености према другима, а исто ће тако. волети и уредност, правду и истину и приступачан ће бити разлозима. Такав ће човек стално тежити за исти- | ном, за добрим и лепим.

Начини, средства и облици како се усађују ови морални осећаји и како се врши васпитање такође су врло различити. У првом реду имамо језик, говор. "Оно што се чује, то се упамти, па и научи. Стога ЈЕ и разумљиво, да деца обично оно говоре што од старијих чују. Ако дакле буду слушали лепе речи и лепе мисли, они ће тада бити лако васпитана. У другом реду имамо религију, која свака у своме облику и начину врши васпитање. У трећем реду има васпитну сврху друштво, а то је породица, родбина, сталеж, племе, народ и држава, и које нам даје појмове, знања, обичаје и законе о друштвеном реду и поретку, о друштвеној наравствености и моралу, о праву својине и поседа и о начинима и сврхама ор-