Жена

ЖЕНА 341 ганизације, удруживања. Велику и јаку васпитну моћ имају још и лепе уметности, као неимарство, вајарство, сликарство, музика и песништво.

и При појединачном васпитању осим тога мора се

пазити и на посебне, нарочите особине појединаца. Свако дете има својих нарочитих душевних наклоности и врлина. Рђаве стране и наклоности детета морају се искоренити и поправити, а добре стране и врлине треба развијати и учврстити.

Друго је сада важно питање: ко треба да васпитава. Деца обично прво васпитање примају у родитељском дому, а овде опет главну улогу и задатак има мати. У старим временима био је свугде обичај, као што је код дивљих и природних народа још и данас обичај, да деца припадају само материин једино под њено окриље и васпитање долазе. Па то је и сасвим сватљиво, будући да је и мајка природа код свију живих створова при расплођавању и одржавању порода-већу улогу и важност дала женском сполу, матери. Мати је она која дете отхрањује и негује; на њеном крилу научи дете говорити и од матере прима дете прве појмове и знања о себи, о својој околини и о свету. МИ као што су на свежем и недирнутом воску први додири прстију најјаче и најдубље отиске оставили, тако су исто и у чистој, невиној детињој души први утисци најдуготрајније урезани. Деца стога у детињству често имају исте појмове, исте речи као и њихови родитељи, па се често и вели, да им је и нарав као у њихових родитеља, јер је и та нарав већином одблесак и слика утисака примљених од родитеља. Због тога дакле родитељи, а нарочито мати, велику одговорност носи за прво васпитање своје деце. Родитељи треба да су својој деци узор у свему; они треба речима, делима и целим животом својим да пружају пример и поуку. Но није довољно само речима исправљати и поучавати децу; много више

успеха у васпитању се постизава делима, живим при- |

мером. А потпуно ће узалудне бити речи онде, где живот и рад родитеља противан пример дају или где родитељи једно говоре а друго чине. Истина, од вај-

ан наа У