Жена

408. ЖЕНА

Дечје жалости,

Има их много. На сваком кораку и свакога часа.

Кад би их строго узели, живот човечји неби ништа вредио. Земаљска кугла била би једна једина велика долина плача и туге. |

Кад питање дечјих жалости доведемо у везу с питањем, зашто човек живи на земљи, морали би одбацити и уништити тврдњу, да постоје дечје жалости. Јер утврђујући жалости већ у дечјој души, створили би несумњиво уверење у њој, да се дете није имало рашта ни родити. А то није намера ума људског, науке, филозофије. У

Напротив. Људи иду за тим, да осладе живети на земљи, да радост ликује над жалошћу, и кад већ не може бити без ње, да је буде што мање и да се што лакше сноси.

Са ове тачке пођимо да посматрамо дечје жалости.

: в

Новорођенче јавља плачем, да је почело дисати слободан ваздух и почело живети новим животом. Хоће зар унапред да објави, да га у животу чекају патње и жалости.

Свака нова прилика, у коју новорођенче дође, изазива га, да се гласно јави. Љуљају ли га, умивају ли га, увијају ли га, огладни ли, покваси ли се — све то грлато огласи, а бриговође детиње старају се, да отклоне узрок, па ће нестати и последице, жалости. Кад дете плаче, баке теше младу матер, да дете тим, што више плаче, боље јача и шири груди. А то не стоји. Може му само грло донекле јачати, али може, што често бива, и промукнути, те онда не само да не јача, него квари грло. Осим тога, привикава своје младо тело плачем на узрујаност, која многом организму само штете наноси. Жалост, иако је мора бити, ни у ком облику не чини добро човеку, а дете туче у главу и збуњује.

Првих. дана воли мрак и таму, али брзо свикава на светлост, јер ће га светлост водити кроз цео живот.