Жена

ЖЕНА 409

Кад сазна, шта је светлост, не мари таму и боји се мрака и обрадује се жигици, кад палимо свећу. Дете, које се држи на рукама и на крилу, неће се лако ражалостити, али кад се ожалости, дуго води срце. Уме да жали, а уме и да пакости. Жалост доноси душевни немир и потрес, а то, слаби душу.

Бата је стекао своју памет и хоће да ради онако, како га она учи. Ко му пречи, чини му жалост. Њему је криво, и он жали. Уме већ да буде мали јогуница. Што се год може, осим упорног јогунства, треба му прогледати кроз прсте. Сам ће доћи к себи, кад осети жалост, коју је сам себи нанео. Кад се игра птичицом и преврће је и баца и напослетку задави, Бата се уозбиљи, хтео би да птиче оживи, и кад се увери, да нема ни трага од живота, ожалости се, уме да плаче и тражи помоћи. Зацело се неће други пут _ птицом несмотрено забављати; толико пресудно тај несретни случај на њега утиче. То отприлике видимо и код мале Секе, кад се игра лутком. Дође јој воља да је расквари или из радозналости да види, шта има у њој, свлачи је, кида делове и пара, а кад увиди, шта је урадила и како је раскварила, да ј: више не · може, ма како вешто покушавала, склопити, очи јој се пуне суза, а понека и врисне од жалости. Није шала, лутка нема више живота, испао јој дроб. Оваке жалости, што их деца сама из незнања, из радозналости или из зле намере учине, могу много да потресу, децу, а како тек потресају. ударци, који споља долазе и друга им деца и старији наносе. Колико у том случају пати малена душа њихова> |

Маче је Секино, а куче Батино. Благо овим малим, јадним створовима, у чије су руке доспели! Толико их муче, да се старијима смучи, те их опомињу, прече им то и саветују их, да то није човечно кињити животињу, и како би њима било, да их вучемо за уши, или да их гњавимо и преврћемо им утробу, или их бацамо у вис, као што Сека маче баца, уживајући, како се маче на ноге дочека, те на багрен умакне. Куче горе страда, јер му је тешко измаћи и куда се успети. Зато се чешће чује цика кучета, него маук