Жена

ЖЕНА 419

долази у пољане опредељене за мушкарце и назива се побожном честитом женом“.

Но с друге стране захтева се од жене безусловна послушност и приврженост напрам мужу, они исти законици, који су мало пре хвалили честиту жену, опомињу мужеве, да што пажљивије пазе на жене, да их ваздан дан и ноћ држе у подложности; никада се несму препустити саме себа, па као што пре удаје пази на њу отац, тако за време удаје муж, жени се приписују многа зла својства као прирођена; закон вели, да с њима нема пријатељства, да су њихова срца · као у хијене, сматрају их пијавицама, бездушним лукавим; не питају оне много за лепоту, младост, био неко леп или ружан, само кад је мушкарац, оне му се предају. |

Мужа дужна је жена поштовати, као бога, остати му увек верна те ту верност сачувати до своје смрти: индијско право осуђује понову удају жене. 1856. го: дине докинула је енглеска влада забрану. Удову која се уда по други пут сналази друштвени презир. Иначе разна се добра обећавају удови, која остане верна покојном мужу, да се на другом свету опет састане с њим; особито оној жени, која се добровољно баци у пламен, што сажиже тело њезинога мужа. Полазак жене са мужем у гроб био је обичајем код многих народа; изазвала га је вера у живот на другом свету. У новије доба г. 1830. забранила је енглеска влада спаљивање удовица.

У друштвеном положају као и у правном жена је у Индијанаца запостављена но у имовинском погледу је самостална. Све што жена стече, било радом или даровањем сачињава њезино власништво. Но тим није речено, да муж нема права управе и користи од жепиног иметка. Умре ли жена њен иметак наслеђују кћери, а ако ових неби било синови, ако у опће ноби имала деце њена родбина. У случају смрти мужевљеве има удова права на издржавање, ако су брачници имали деце, зко не, припада цео иметак жени.

•