Жена

426 ЖВНА

цаније гледиште. Она је тврдила, да су отпадници вере сви, који иду за науком. Јер ти неверују да је истина оно, што им бог каже, него оно, што им њихов ситни ум каже. И ако они имају право, онда је вера празна, и бог кога та вера проповеда, нико и ништа. — Бадава чико, не може их ни то одбранити.

— Не велим да их је одбранило, али су се тим _ бранили. То су били разлози њихови, јер је свака самостална мисао, која је доводила у опасност лажну веру, доводила је у опасност моћ и силу оних, који су држали црквом. Зато је требало велике ретке смелости, требало је великог јунаштва, усудити се мис“ лити самостално. | ;

= Ко је дошао после тога чико2

— Дошао је Верулами Бекн, велики канцелар Енглеске. Умро је 1626. године. Кад је проговорио, задивио је свет својим смелим мислима. И сви су осетили, да су те мисли истините. Он је узвикивао:: Ја хоћу да живим и уживам. Ја не признајем никаква откровења, јер нису ничем доказана. Ја хоћу да тражим и признам само доказану истину!

—- То су заиста, чико, биле смеле речи у оно време. |

— Бекн је казао: Наука кроз читаве векове није. донела ни једну књигу, од које би свет имао користи. Зато јер се наука. откинула од својих жила, које би требале да је хране. Откинула се од природе и искуства. А томе је помогла лажна вера, верска претераност и заслепљеност. Средство, да дођемо до истине, може бити само искуство. Човек је до сад искусио појединих ствари случајно, али од сада треба истраживати све, на основу искуства. Само тако мо_ жемо доћи до истине. а

— Тај је већ почео озбиљно чико!

—- Бекн кад тражи истину, он хоће: видиш дете, зна зашто је тражи. Аристотело је хтео да нађе истину — истине ради. Но то је Бекну мало. — Нами треба истина, каже Он, да имамо од ње користи. Хоћемо да признамо природу, па да свој живот удесимо према њој, јер природу не можемо потчинити