Жена

%

ЖЕНА | 497'

"себи. А кад је не можемо потчинити себи, морамо „јој се прилагодити. Бекн хоће својом филозофијом да усрећи човека: Зато и каже: Ја сам члан овога света. Ја хоћу да живим и уживам!

- Према томе је Бекн хтео чико, да се одбаци сва СТАНА филозофија.

-— Тако је дете! Он хоће да се зида изнова.

Тражи станац камен, са кога да почне. Грчка филозофија и Хришћанска филозофија не могу то бити, јер скренуше с правог пута.

— Па како је мислио да нађе истину чико2

— Његово схватање беше ово: Истину можемо наћи само помоћу ума. Они филозофи, који су се држали искуства, довлачили су појединости као мрав. А догматичари су из себе плели догме, као паук кончиће. Ми треба да сисамо као чела мед из цвета, али да то цвеће у своме уму прерадимо. Наш умни рад треба да се оснива на научном искуству. Извор нашег знања да буде искуство, а ум да преради то искуство.

— Велики напредак чико.

— Да, дете! Он је први унео природне науке у филозофију. И тврдо верује да можемо сазнати истину. То је гурнуло филозофију напред. Мало доцније, око половине 17. века, јавља се у француској Декарт.

— О њему сам нешто читала чико.

— Он полази, дете, са овог гледишта: Човеков.

ум у стању је да схвати сама себе. У њему постоји

оно „ја“. Ко схваћа своје „ја“, тај сигурно постоји.

Има дакле нечега у нами што постоји, што је у стању схватити, и тиме. можемо сазнати и истину. Он држи, да у нами има урођених мисли, које нису из искуства.

— Колико сам ја читала, чико, Декарт је стекао велико име у филозофији. |

— Но тешко је одредити дете, заслужује ли он баш такво велико име, какво му приписују.

— Па какве му погрешке приписују 2

— Видиш дете, Декарт као можда ико пре њега доказује варљивост чула. Кад човек то чита, мора мислити, крај његових разлагања тврдиће то, да кад