Жена

428 ЖЕНА

нисмо устању ништа сигурно доказати, онда је најбоље оканути се сваке филозофије. Али Декарт после. "свега тога доказује све и зна све.

— Декарт је веровао чико, да у нами постоје појмови које доносимо собом на свет) ти појмови урођени су нам. Такав урођени појам је и појам о богу.

= Тако је, дете! (Онако како је Декарт схваћао бога, тако тог бога у многоме и данас приказују у

школама. Управ износе то као најсавршенији доказ, | да бог заиста постоји.

— А то је чико2

— Декарт каже ово: Под богом разумем: безгранично, независно, свезнало и свемоћно биће, које је мене створило и све друго што може бити постоји. (Овде Декарт још сумња да ли осим њега још што постоји. Зна само сигурно да он постоји, јер мисли, а да не постоји, неби могао МИСЛИТИ.)

=> Квар би то било, чико, она велика верска „мисао, којој нас уче у школама 2 ;

7 Ме то! Него оно даље. и каже Они велики појмови не могу изаћи из мене, из мисли мојих. Јер од куд може у мом ограниченом уму доћи ми мисао о безграничном богу, или ма чему што је безгранично. Та безграничност, та мисао о богу морала је постати пре мене, мора да ми је урођена. | = То је већ ближе ономе чико, што су нам говорили у школи.

— Декарт пита још и то: Како је, дошла та представа о богу мени» Па одговара: Чулдима није. Ја представу о богу нисам могао сам створити, јер је та представа таква, да јој ништа ни додати ни одузети не бих могао. Зато морам. претпоставити, да ми је представа о богу урођена, као што ми је урођено и то, да ја постојим. Ја не бих био у стању појмити да постојим да и постоји бог, да у истини не постојим ја и у мени бог.

— Ал све су то претпоставке чико.

— Наравно. Но Декарт иде и даље. Он тврди: Не постојам само ја и бог, него постоје и тела. Томе