Жена

нас учи природа. Кад осећам бол, глад, жеђ, сан, то

ме природа опомиње да ми нешто смета. Зато морам. претпоставити да постоји тело. Дакле „ја сам“, постојим, то је доказ о души мојој. Гладан сам и жедан;

· То осећам и то је доказ о телу моме.

— Тај Декарт има чико занимљивога у себи.

— Али му је права заслуга, дете, што је и он био зато, да се сва дотадања филозофија годбаци и, почне испочетка. Он је умро 1650. године. ·

— А после>

— После њега је дошао Лак (Госке). Он је учио: медицину и на његовој филозофији. опазило се то. јасно. Он је нарочито доказивао, да нема урођених мисли. Нема мисли које је душа нашла, стекла у свету ван тела нашег, па донела собом у тело.

— Да ли он то и доказује чико 2

— Каже: да има урођених мисли, сви би људи имали те исте мисли. Да има таких мисли, и деца и блесани морали би имати те мисли. О богу, о врлини, · сваки народ мисли друкчије. Нема ни једно морално правило које би било код свију народа. Да има тих

урођених мисли сви би их имали. "

— Тај је већ близу истине чико.

— Он каже: Наше мисли имају само један извор ; искуство. Да слатко није горко то знамо сви, али та мисао није у нами урођена, него смо је добили из искуства. Паша душа је сасвим празан лист. У њој је оно, што искуство уреже. Лак је материјалиста. Он већ не дели душу од тела, као они пре њега, он већ назире да душа извире из радње тела. |

~ ж — Тада сеу француској појавише енциклопедисте. — Дакле дођосмо до енциклопедиста чико. — Наравно, у брзини. Даламбер и Дидро уре-

· ђиваше часопис „Енциклопедија“, па су енциклопе-

дистама прозвали оне, који су радили на томе часо-

пису. Тосу биле претече велике француске револуције,

што је букнула у француској на крају 18. века. — Је ли збиља, чико, филозофија енциклопедиста створила ту револуцију 2