Жена

А 435

— И то је молим вас чико могао доказивати један Русо. |

— Русо је доказивао, да Египат и Грчка пропадоше у цвету своје културе. А Германи, Скити и Перзијанци, постодоше велики јер беху у благостању. Богата и раскошна Атина пропала је, а Шпарта, која је разјурила мудраце и уметнике, поста чувена са своје врлине. Има истине у ономе митусу, у верској бајци, да је неки бог дао људима науку онда, кад се расрдио на њих. |

— Лепи назори, чико.

— Русо је тврдио и ово: Звездарство је произашло из празновере; наука о вештини говора изашла је из славољубља; наука о мерењу земље изашла је из ципилука и себичности; физика је произашла из пуке радозналости, а уметност је произашла из раскоши. Зар би ми људи гори били, кад не би знали, којим се путем крсту звезде по простору и кад не би знали, како се.бубе плоде. -

— Лепи назори чико!

— Даље доказиваше и ово: Где напредује наука нестаје храбрости и морала. Данас не поштују човека због врлина, него због памети. За лепе књиге створили су људи награде, за добра дела нису. На крају те књиге вели: Свемогући боже! Ослободи нас знања · очева наших и ослободи нас њихове жалосне уметности. И поврати нам незнање, сиротињу и срећу.

— И то су му наградили чико! Академија наука наградила 2 !

— Русо је писао жестоко и против личне својине.

— Он вели: Све је било добро, док човек није рекао: Ово је моје! У своме знаменитом делу о друштвеном уговору, тражи народну владавину и слободу свакога човека. Пориче да уметност има вредност по морал. То је дангуба. Човеку треба да је скупо време, јер је његов живот кратак. Природа, живот, је најбоље позориште. У животу има и провода и радости и жалости више но у позоришту.

·" — Страшно претерано, чико ! ;

— Ма колико да су, дете, некоје Русовљеве мисли