Жена

390 У ЖЕНА

да оснујем своју породицу, а то гњездо желим да буде чисто, неокаљано, свето. |

Никада нисам видео оца онако узрујана, као тада. Гледао ми је подуже право у очи, онда ме загрли и кроз: · сузе рече: То је лепо од тебе... Не бих никад веровао. И ја сам се мотао за време ђаковања по страном свету... Ал кад је с тобом тако, уради, како си заМИСЛИО. За место ми је било лако. Наша је кућа имала добре пријатеље, моје су сведоџбе биле изврсне и ја сам постао порезни сенатор. Тада “сам се договорио с оцем о женидби. Ја нисам тражио новац. Хтео сам жену, која је безусловно честита, образована, здрава. Такве сам познавао три. Од њих би узео ма коју, право ми је.

Дуго смо се ја и отац договарали и ломили, коју да изаберемо. Мати је ћутала. Али се видело по њену погледу, да би имала што да каже. И ми остависмо: њој, да она одлучи. Она изабра ону, коју сам прво. споменуо. Смиљу. Она је била од све три најсиромашнија, али по срцу и уму најздравија и најбога тија. Боље није могла изабрати. Нека је благословен гроб њен...

Човеку није додељено да буде онако сретан, као што сам био ја. Да сте ма само једаред видели какосе мати моја радовала срећи нашој. Код нас је сваке године, или бар сваких 14 месеци било рождество, а | рождество је за све нас било торжество. Ја нисам обилазио кафане, ја се нисам картао, пио, мени није: требало друштво. Ја сам журио из звања кући, да будем што више са мојом децом и с њиховом матером. Тек кад децу сместимо и полежу, ја разговарам; с матером њиховом и читам. Кад дођем кући жена забрави врата, ја легнем онда на патос, а деца навале на мене, које на леђа, које вуче за браду, неко ме грли, неко љуби, а отима се мени чак и оно из колевке. У таквој соби је свети зрак, не као у оним надимљеним кафанама.

Можда су имали право стари Грци, кад су веровали, да нико не може бити много сретан, а да му“