Жена

ЖЕНА 459

Мој комшија.

Назвасмо се комшијама,

Назваше нас ратни дани, Јер смо један до другога С пушком били укопани.

Живели смо као браћа, Бесмо мили једно другом. Лепо смо се забављали У времену пусто дугом.

Једном видех мог комшију

Замишљеног како ћути,

Запитах га, шта ли мисли

И да на зло што не слути /

Прост овако, мислим тако, Политика како стоји,

„Рат отпочне увек перо

А и мир нам оно скроји“.

Па из уста лулу вади...

Пљуцну љуто... Гњев му стрши... „Па кад перо рат отпочне,

Што га одмах и не сврши»

Инсбрук 1919. Јован Удицки.

Туђе мисли. По нека госпођа живи на велико само зато што је мала. . +

Кад се људи жене из досаде, а жене удају из радозналости — обоје су тада љуто разочарани.

в Велике страсти су болести без наде.