Жена

ЖЕНА | 465

Осим тога ће многи таленат и многа радна снага бити сачувана од пропасти, а неће више толико породица доћи до просјачког штапа за то, што им је старешина пијанац.

Мисмо се, нарочито у последње доба, све више почели позивати и угледати на Америку, па угледајмо се на њу и у овом тако важном социјалном питању.

Н. Сад, 1. сетт. 1919. Др. М. Свињарев.

Зар опет тако

Посвећено сјени моје кћери Милеве, погинуле од грома 28. Јуна 1918. године у 19. години живота.

| Зар опет тако, удесе клети, | у Ужасни дане и страшни часу, 1 Над главу моју и дома мога, Што муњу посла и гром ми сасу = на пород мој!

| | _ Што мене рани, нек' ти је просто,

| Од муње, грома, ипак жив оста,

Али то теби бијаше мало,

Још жртви тражиш, — није ти доста, по ож грома стој!

И нашао си је о грозни громе, Крај мене: беше млађана стала, ти се ниси смирити. хтјео,

Док није мртва на земљу пала, — Анђелак мој!

Што ти сагр'јеши тај невин цвјетак Који је истом почео цвасти, За љубав твоју и таме твоје, Зар као жртва мораде пасти, — Љубимче моје!