Жена

" 450 ЖЕНА

АД ни РАВАН АЛИ ЛЕ ДАН НИ

Ил мисле: с тим ће други већ

А изнад свега: Добар је бог! Држава, братство, то је још бајка Још и сад свака за своје зна, ·

Још није друштво отац и мајка Да штити бедне, од сваког зла.

Има ли смрти, то вас сад питам 2 Не, нема смрти, чак ни за цвет. Да има смрти, с гледишта тога, Прото би давно овај наш свет. Ништа на свету не може нестат; Ни капља мала, ни трун, ни дах, | Још мање човек за вечно престат, Ил за њим остат трулеж ил прах. Кад чујеш, мора да те задиви, Излишан онај мртвачки крик! Човеков живот вечито живи, Тек мења облик и мења лик! " Смрт не зна слистит, нити уништит, Она је' управ болнима дек ! Кад нас занеми, онда нас спреми За даљи живот и бољи век. уУКивот је вечан, смрт не прекида Хивота важност! Нит служи злу. Смрт само облик негдани скида, А оно главно, вечно је ту! Рат светски доно живим слободу, Мртвима доно лаворов цвет, И ти ће мртви живети роду, Кроз један нови, светлији свет. На гробовима, још и сад среташ,. Живога света очајан крик. Ал зашто плачу, вечно се живи, "Смрт нам тек мења — облик и лик.

Умуко попа! Погреб се згледа...

Гле, рат не беше баш такво зло!

Кад ће донети слободу, реда,

И нове мисли. — Вреди и то! Пт —ша.