Жена

| |

ЖЕНА 100.

Обичан мушкарац. (Новела)

Било је то, отприлике, крајем јануара. Зима је те године била необично јака, тако да ни најстарији људи нису упамтили јаче зиме. |

Тек што си изашао на улицу, а лице ти помодри' и после кратког времена утрне, као да ниси, мало час, осећао болове, као да ти је лице исечено тупом бритвом.

Било је већ осам сати увече, када се после дужег премишљања одлучих да одем до свог друга Бранка.

· Већ неколико дана сам опажао на њему неку необичну. промену. Постао је ћутљив, нерасположен и мрзовољан. Много је пушио и непрестано се играо кључем од предсобља, а све то бејаху знаци, да му нису козе на броју.

— Шта ти је» Шта си се натмурио као да се цео свет свалио на твоја плећа — питао сам га неколико пута, дан пре — но он је само одмахнуо руком и хладно одговарао:

— Стрпи се. Чућеш!

Када стигох у његов стан не затекох га код куће. Његов слуга ми рече, да је пре кратког времена отишао у град и да ће се ускоро вратити. Био је нежења, те без устручавања уђох у његову собу за спавање и извалих се на диван, који је био близу топле пећи.

Слуга ми је унео био и трећи чај, ја сам у неколико махова задремао, а мој друг још никако да се врати. | Знао сам врло добро, да после вечере никуд не иде без мене, те ме је тим више мучила радозналост — камо је отишао и шта га је побудило, да по цичизими тако касно оде од куће.

Од слуге дознадох, да још није ни вечерао,. него да га вечера чека, а то је био доказ, да није отишао ни у гостионицу, нити је и куд позван на вечеру. Мислио сам, најпосле, да је отишао својој пријатељици Олги, младој и лепој жени, која је на-