Жена

492 ЖЕНА

пустила свога мужа, али у ствари није била разведена.

Међутим сам и ову комбинацију брзо одбацио, јер сам поуздано знао, да Олгини родитељи не дозвољавају, да им одлази у кућу, а још мање, да овако касно сама по граду лута.

— Не знам. Не разумем — рекох у себи и запалих не знам коју цигарету, да разбијем досаду.

Могло је бити већ скоро десет часова, када се зачуше кораци у предсобљу.

То је био мој друг Бранко.

Није се ни мало био изненадио, када ме је опазио, као да је засигурно рачунао с тим, да ћу га чекати. У лицу је био блед, али му се са лица, поред свега бледила, огледала нека чудновата, опака злурадост. — Дакле сам је ипак упецао! — рече ми хладно и одлучно, и не поздравивши се са мном. — Неће ме више вући за нос!

Разрогачих очи и зинух од чуда.

— Кога» Шта» Кога си упецао> —- питао сам га пажљиво посматрајући сваки покрет његова лица и његова тела. |

Био је узрујан, али се видело да се савлађује и ко боље познаје људе, могао би видети, да је његово душевно стање у тај мах било јако узбуркано, али да су се они највећи и најопаснији вали донекле стишали. 11 Но

Нагло је ходао горе-доле по соби, ја сам га мирно посматрао и чекао, да сам излије своје срце. _

— Знао сам, осећао сам, да ћу је укебати. И нисам се преварио — говорио је мој друг одлучно и савлађујући се. |

— Говориш ли ти то о Олги» упитах га ја, када је у говору мало застао. |

Он на то одмахну руком и као са неким чуђењем одговори:

— А да о коме би другом могла бити реч, него о њој, бестидници>! Ухватио сам је! Разумеш ли, на „делу! Ја, сам. На те речи се лице мога друга некако