Жена

ЖЕНА ј 493:

чудно искривило, очи су му страшно севале, а глас му је дрхтао. Затим уздахну — одмахну руком, 34авали се у наслоњачу и поче мирним гласом причати.

— Којешта! Што сам луд те се узрујавам!7 Та то сам и казао. Да је ухватим на делу, па да се једном ослободим па веза.

Ето, молим те. Реци сам. Има ли смисла наш одношај» Жена која има мужа, с којим не живи, воли те, тобож, џи куне ти се свим на свету, да ће пре умрети, него што ће се с тобом растати. Заврне ти мозак и ти као мамлаз верујеш свему. Слепо верујеш, а ни сам не знаш зашто верујеш. — Застане часак, па продужи: Њени родитељи неће да чују за тебе и ти мораш кришом, да се састајеш с њоме као какав гимназиста са каквом девојчицом. Стид ме је самог себе, кад помислим како је све било. Али сада је свему крај! Кажем ти, свему је крај!

Ја му пружих шибицу, да припали цигару, која. се давно угасила. Он је бесвесно запали и настави причање: Често сам питао сам себе, има ли смисла и даље терати комедију, кад знам, да се то можеи мора сваки час жалосно свршити. Нисам имао снаге, да се отргнем, а сам знаш, да сам то искрено желео. Није то више за мене. Узети је не могу, па зашто да се излажем сплеткама и оговарању2 А најглавније, зашто да вечито стрепим, да ће ме изневерити и да ће једног лепог дана наћи другог војна -г другог драгогр А да моја стрепња није била без основе, о томе сам се уверио данас и сад је свему крај.

Ја сам мирно слушао и посматрао нервозно играње мишића на његову лицу. Он је час устајао и ходао по соби, час опет седао и још непрестано испрекидано причао најновији део свога романа са Олгом.

— Пре три дана није дошла на уречено време, него читав сат касније. Изговарала се, да није знала тачно време, да јој је сат стао, и већ као што то "жене умеју, напричала ми је пуна кола и вајкала се, како јој је криво и жао што сам толико морао чекати.

Мени је ствар одмах била сумњива, али сам се чинио као да верујем њезину причању.